|
BEOGRAD, SRBIJA
OPŠTE INFORMACIJE O GRADU
 Položaj
Beograda: Beograd je glavni grad Republike Srbije. Prethodno je
bio prestonica svih verzija Jugoslavije (počevši od Kraljevine Srba,
Hrvata i Slovenaca 1918, preko komunističke SFRJ, do "krnje"
Savezne Republike Jugoslavije i konačno do 2005. Državne zajednice
Srbije i Crne Gore). Nalazi se na ušću reke Save u Dunav. Znak u
Knez Mihajlovoj ulici označava geografsku širinu i dužinu
Beograda: 44.49°
severo and 20.27° istočno, na nadmorskoj visini od 116.75 metara.
Vremenska zona: GMT +1; GMT +2 od poslednje nedelje u trećem
mesecu do subote pre poslednje nedelje u desetom mesecu.
Stanovništvo Beograda: po popisu iz 2002. godine, tačno 1.576.124.
Ne verujte onima koji će Vam tvrditi da je u stvari 3 miliona ili
više - kao i svi veliki gradovi srednje i istočne Evrope, mnogo bi
voleli da smo još veći i važniji. Za razliku od drugih delova Srbije
(posebno krajnjeg juga i krajnjeg severa), Beograd je etnički
prilično homogen grad - oko 90% stanovništva izjašnjava se kao Srbi,
1.3% kao Crnogorci, a čitavih 1.4% kao izumrla vrsta Jugoslovena.
Međutim, popis nije obugvatio veličinu romske populacije Beograda,
koja jeste značajna manjinska grupa u gradu, tako da podaci nisu u
potpunosti verodostojni - nezvanične procene ukupnog stanovništva
stoga dostižu do 2 miliona.
Jezik i pismo: zvanični jezik je srpski sa ćirilicom kao
zvaničnim pismom. Međutim, osim imena ulica, većina važnih stvari
napisana je i latinicom (oba pisma se uče u školama). Većina
beograđana dosta dobro govori i engleski, uglavnom zahvaljući filmovima koji
su titlovani a ne sinhronizovani.
Za posetioce iz bivše Juge sa područja koja koriste samo latinicu,
još jednom naglašavamo problem sa imenima ulica: zaista su skoro sva
napisana ćirilicom, dok su skoro sve turističke mape napisane
latinicom - prilično glupo, ali šta je tu je. Mislite o tome kao o
nadoknadi za mnogo nižu stopu sitnog uličnog kriminala u Beogradu.
Pokušaćemo da Vam olakšamo život zgodnom
tabelom koju možete odštampati i
poneti sa sobom.
Novac i valuta: srpski dinar (RSD), pri čemu se jedan dinar
sastoji od 100 para. Najšire prihvaćena strana valuta u Beogradu je
evro. Dinare možete kupiti u menjačnicama kojih ima po celom gradu,
ili u bankama i poštama. Bankomati se nalaze maltene na svakom ćošku u centru grada i
plaćanje je moguće većinom važnijih svetskih kartica.
 Zastava
Beograda:
Plavo je simbol nade. Horizontalne bele linije predstavljaju reke Savu i
Dunav, koje su znak snage grada. Crvena boja na zastavi predstavlja prolivenu
krv i patnje građana Beograda kroz dugu istoriju. Bela trvđava
označava ime i istorijat grada. Otvorena kapija je simbor otvorenog
tržišta, dok brod predstavlja starinu grada.
Klima u Beogradu: umerena kontinentalna sa 4 godišnja doba
(bar zvanično). Leta su topla i uobičajeno je dugo miholjsko leto;
temperature preko 30C/86F su u proseku 31 dan godišnje (95 dana sa
preko 25C/77F). Zime su obično dosta hladne i snežne, sa prosekom od
21 dana godišnje ispod nule (32F). Proleća su kratka i kišna.
 Radno
vreme:
samoposluge su obično otvorene od 6:30 do 21:00 radnim
danima i subotom (subotom se pojedine zatvaraju nešto ranije oko 18h), a nedeljom su rade do 15:00
ili su zatvorene. Veći supermarketi u
Beogradu (npr. veće MAXI prodavnice) često rade do 22:00 svakim
danom osim nedeljom (kada se zatvaraju oko 15:00). Hipermarket
Merkator na Novom Beogradu radi od 9:00 do 21:00 svakim danom osim
nedelje, a nedeljom od 9:00 to 15:00, dok hipermarket Rodić radi
svakog dana u nedelji od 7:00 do 22:00 h. Jedina velika samoposluga
otvorena non-stop - 24 h dnevno je Tempo Cash & Carry na Vilinim
Vodama.
Svi delovi grada krcati su malim privatnim radnjama od kojih su neke otvorene non-stop
ili do 22:00 h, a koje ispunjavaju sve osnovne potrebe
za hranom, pićem i duvanom u sitne sate. Šoping centri i prodavnice
odeće u samom centru grada obično rade do 21:00 svakog dana,
a butici u najužem centru grada otvoreni su i nedeljom.
Pijace su otvorene od 6:00 do 17:00 svakog dana, a najšira ponuda je vikendom. Pošte
rade od 8:00 do 19:00 dok banke variraju - sve su otvorene najmanje
do 17:00 h, ali većina banaka ima filijale u centru grada koje rade i
do 19:00 ili 20:00.
Kafići i barovi u Beogradu obično su otvoreni do 1:00 ili 2:00
iza ponoći, a
neki i do 4:00 ili duže. Klubovi i splavovi se obično ne zatvaraju pre 4:00 i
samo vrlo retko rade do 2:00. Za više detalja pogledajte deo o
noćnom životu.
Važni brojevi telefona:
Izlazni kod za međunarodne pozive: 00
Pozivni broj za Srbiju: 381
Pozivni brojevi gradova u Srbiji: Beograd 011, Novi Sad 021, Niš 018.
Kada zovete iz inostranstva, pozivni broj grada okrenite bez početne
nule. Na primer, za Beograd zovite +381 11.
Policija: 92
Vatrogasci: 93
Hitna pomoć: 94
Gradski prevoz – karte su iste za autobus, tramvaj i
trolejbus i kupuju se na trafikama ili kod vozača, za nešto višu
cenu. Karte važe za vozila GSP Beograd i autobuse privatnih
prevoznika, a moraju se poništiti u vozilu.
Gradom saobraćaju i redovne ekspresne mini-bus linije (sa oznakom
E), karte se kupuju u vozilu i nešto su skuplje od karata se redovne
linije.
U gradu postoji veliki broj taksi
udruženja - za više detalja pogledajte stranicu
beogradski taksi.
Napojnice i bakšiš – napojnica od oko 10% se očekuje u restoranima,
kafićima i barovima. Cene taksija su relativno niske, da je
pristojno ostaviti malo iznad 10%, ali se napojnica ne smatra
obavezom. U javnim toaletima ponekad rade bakice za sitniš - one
znaju i da se naljute ako im ne ostavite ništa, ali oko 20 dinara je
sasvim dovoljno.
Kretitne kartice – u većini mesta su prihvaćene sve važnije
kartice. I dalje ima nekih izuzetaka tako da je zgodno imati i nešto
gotovine sa sobom, a npr. taksiji ne primaju kartice.
Ubozorenje za osobe sa invaliditetom – Beogradom je nažalost
i dalje vrlo teško kretati se u invalidskim kolicima. Novo
zakonodavstvo koje reguliše ovu oblast bi trebalo da počne da se sprovodi uskoro, ali je u
međuvremenu većina restorana, muzeja, bioskopa i pozorišta u
Beogradu i dalje nedostupna osobama u kolicima. Većina hotela takođe
nije prilagođena sobama sa invaliditetom, tako da je mudro unapred se raspitati o svim
detaljima (dešava se i da hotel ima samo rampu za prilaz i smatra da
je time dostupan za osobe u kolicima). Javni pravoz takođe nije
dostupan.
Check-in/check-out u hotelima – check-in je najčešće
non-stop, dok je check-out obično do podne. Za više detalja
pogledajte deo sajta hoteli u
Beogradu.
Povratak na
naslovnu stranu. |
